 |
del.icio.us |
 |
Digg |
 |
Furl |
 |
|
 |
Rojo |
| Add to OnlyWire |
Координате: 5°-11° СГ Ш, 3°ЗГД - 1°ИГД
| крилатица: Слобода и правда | |
| Химна Боже благослови нашу отаџбину Гану |
|
 |
|
| Главни град | Акра |
| Службени језик | енглески |
| Влада | Конституционална демократија |
| - Председник | Џон Агјекум Куфор |
| Независност: | Од Велике Британије 6. марта 1957. |
| Површина | |
| - Укупно | 238,540 km² (79.) |
| - Вода (%) | 3,5 |
| Становништво | |
| - 2005. | 21,029,853 (52.) |
| - Густина | 88.2/km² |
| Валута | Кеди |
| Временска зона | UTC +1 |
| Интернет домен | .gh |
| Позивни број | +233 |
Гана је држава у западној Африци. На југу излази на Гвинејски залив, део Атлантског океана, а граничи на западу са Обалом Слоноваче, на северу са Буркином Фасо и на истоку са Тогом.
Гана је чланица: УН, ОАЈ, Комонвелта.
Садржај |
Географија
 |
За више информација погледајте Географија Гане |
Рељеф Гане углавном је раван или брежуљкаст. Узвисине се налазе само на западу и крајњем истоку земље, уз тогоанску границу (највиши врх Маунт Адјафато, 880 m). Средишња Гана покривена је густом шумом чија се површина последних деценија смањује због сече, а северне две трећине земље и уски обални појас покрива савана. Велико акумулацијско језеро Волта са површином од 8.500 km² значајно је за привреду земље.
Историја
|
За више информација погледајте Историја Гане |
Иако је модерна Гана преузела име средњовековног трговачког царства у западној Африци, нема историјских доказа о повезаности двеју држава. Стара Гана је обухватала подручје данашње Мауританије и Малија. Пре доласка Европљана данашња Гана је била периферно подручје великих царстава која су имала средишта на јужном рубу Сахаре. Европљани су се од првих контаката крајем 15. века до средине 19. века ограничили на оснивање обалних трговачких постаја у којима се трговало углавном робовима и златом (отуда потиче и колонијални назив Гане, Златна обала).
Британци су у другој половини 19. века истиснули остале колонијалне силе и заузели унутрашњост земље. Улогу трговине робљем и златом у привреди преузео је плантажни узгој какаовца и производња какаа који су донели Гани значајне приходе. Покрет за самоуправу и неозависност који је ојачао након Другог светског рата довео је земљу до осамостаљења 1957. као прву неозависну државу "црне" Африке, под водством каризматичног Кваме Нкрумаха.
Владавина Нкрумаха трајала је до 1966. када је свргнут у војном удару. Његова политика пан-афричког социјализма имала је погубне последице по привреду; земља је нагомилала велики спољни дуг, а несташице хране постале су стална појава. Од 1966. до 1981. трајало је раздобље политичке нестабилности са честим војним ударима и сменама влада. Тада власт преузима поручник ратног ваздухопловства Џери Равлингс који је успео побољшати стање у земљи и два пута, 1992. и 1996. победити на релативно слободним председничким изборима. Равлингса је након избора 2000. заменио опорбени вођа Џон Куфуор. Немири у Обали Слоноваче на почетку 2000-их помогли су Гани због раста цене какаоа, најважнијег ганског извозног производа, иако ни Гана није била поштеђена племенских сукоба на северу земље.
Становништво
|
За више информација погледајте Демографија Гане |
Као и многим другим афричким државама ганско становништво је језичкио хетерогено, тако да је енглески, језик бивших колонизатора, задржан као службени и језик међусобне комуникације. Најбројније језично-етничке групе су Акан (44%), Моши-Дагомба (16%), Ив (13%) и Га (8%). Међу религијама највише верника има Хришћанство 63%, потом следе традиционална афричка веровања 21% и Ислам 16%[1].
Најпознатији Ганац данашњице је Кофи Аннан, главни секретар Уједињених нација од 1997.
Привреда
|
За више информација погледајте Привреда Гане |
Привреда Гане темељи се на пољопривреди и рударству. Главни извозни производи су злато, какао и дрво. Извози се и електрична енергија произведена у хидроелектрани Акосомбо на реци Волти. БДП је у 2004. био око 2.300 долара по становнику, мерено по ППП-у.
Државни празник: 6. март.
Референце
- ^ Чињениоце о народу Гане, од 13. јула 2006.
 |
Северна | Алжир · Египат · Западна Сахара · Либија · Мароко · Судан · Тунис |
 |
Западна | Бенин · Буркина Фасо · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Зеленортска острва · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Обала Слоноваче · Сенегал · Сијера Леоне · Того |
 |
Централна | Ангола · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Камерун · Република Конго · Сао Томе и Принципе · Централноафричка Република · Чад |
 |
Источна | Бурунди · Еритреја · Етиопија · Замбија · Зимбабве · Кенија · Комори · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Џибути |
 |
Јужна | Боцвана · Јужноафричка Република · Лесото · Намибија · Свазиленд |
|
|
||
|
Зависне територије |
||
